Najskuplji transferi ruskih fudbalera u inostranstvo

U ovom vodiču analiziramo najskuplje transfere ruskih fudbalera u inostranstvo, fokusirajući se na iznose, uticaj na klupski budžet i karijere; posebno objašnjavamo pozitivne efekte poput razvoja kvaliteta igrača i međunarodne reputacije, ali i opasnosti – finansijski rizik, povrede i prilagođavanje novom stilu fudbal igre; cilj je pružiti praktične smernice za klubove, menadžere i navijače koji prate fudbal tržište.

Vrste ruskih fudbalera

U praksi se izdvajaju jasno definisane grupe igrača čije uloge i tržišna vrednost oblikuju transfere; često su to napadači i vezni fudbaleri čije performanse u ligi utiču na ponude iz Evrope. Primeri uključuju Andrija Aršavina (Zenit→Arsenal, 2009, oko £15m) i Roman Pavljčenko (Spartak→Tottenham, 2008, oko £13.7m), koji ilustruju kako fudbal tržište vrednuje kreativnost i golgetersku produktivnost.

• fudbal
• transfer
• napadači
• vezni
• odbrana

Napadači	Visoke cene zbog golgeterskih statistika; primeri: Pavljčenko (~£13.7m)
Vezni fudbaleri	Kreatori igre i asistencije; Aršavin (~£15m) kao studija slučaja
Odbrambeni igrači	Fizička disciplina i taktika, obično niže cene od napadača
Golmani	Stabilnost i refleksi; retko visoki transferi, ali ključne kupovine za stabilizaciju zvezde ekipe
Univerzalni igrači	Višenamenski igrači koji povećavaju tržišnu vrednost zbog fleksibilnosti

Napadači

Često odlučuju transfer tržiste zbog golova i kliničke realizacije; klubovi u Premijer ligi i Seriji A plaćaju premije za efikasne napadače. Pavljčenko je primer igrača čiji je učinak u Rusiji doveo do transfera od oko £13.7m, a klubovi prate gol-procente, šuteve u okvir i penal konverziju pri proceni rizika i potencijala.

Vezni fudbaleri

Uloga kreatora često donosi visoke ponude jer asistencije i ključni pasovi direktno utiču na gol-šanse; Aršavinov prelazak u 2009. pokazuje kako kreativnost i sposobnost da menja ritam igre podižu cenu. Scoutovi vrednuju broj dodira u protivničkom šesnaestercu i uspešnost dugačkih pasova.

Detaljnije, vezni igrači se dele na defanzivne, centralne i napadačke; defanzivni vezni obično vrede manje od ofanzivnih kreatora, ali klubovi plaćaju do €10-20M za playmakere sa dokazanim asistencijama i kontrolom tempa igre, dok box-to-box igrači donose dodatnu vrednost kroz kilometražu i oporavak lopte.

Odbrambeni igrači

Klubovi često traže centralne odbrambene igrače sa visokim procentom uspešnih intervencija i dobrom igraom glavom; transferi odbrambenih igrača retko dostižu cifre napadača, ali fizička čvrstina i poziciona disciplina su ključne vrednosti. Ruski štoperi uglavnom privlače pažnju za stabilizaciju zadnje linije.

Dodatno, adaptacija odbrambenih igrača u taktički zahtevnijim ligama zavisi od čitanja igre i brzine prilagođavanja; klubovi često zahtevaju statistike kao što su uspešni duelovi po utakmici i procenat uspešnih pasova iz zadnje linije pre nego što investiraju veće sume.

Tipovi najskupljih transfera

Najčešći oblici najskupljih transfera ruskih igrača u inostranstvo obuhvataju direktne prodaje za rekordne sume, posudbe sa obaveznim ili opcionalnim otkupom, poslove sa visokim potpisninama i kompleksne dogovore sa bonusima. Konkretno, Andrey Arshavin je prešao u Arsenal 2009. za oko £15M, a Roman Pavlyuchenko u Tottenham 2008. za približno £13.7M, što ilustruje skalu transfera u fudbal.

• Rekordan transfer
• Posudba sa opcijom
• Transfer sa bonusima
• Swap dogovori
• Premještaj radi plata

Tip	Primer / Cena
Rekordan transfer	Andrey Arshavin → Arsenal (2009) ~£15M
Veliki transfer u Evropi	Roman Pavlyuchenko → Tottenham (2008) ~£13.7M
Posudba sa opcijom	Česta struktura: €0.5-3M + opcija otkupa
Swap / bonusi	Rjeđa, često uključuje popečavanja bonusa i procenta od buduće prodaje
Transferi u Aziju/MLS	Niže transferne sume, ali veće plate igračima

Transferi između evropskih klubova

U praksi, najveće sume za ruski fudbal odlaze ka evropskim ligama – Premier League i Top 5 takmičenja. Arshavin i Pavlyuchenko pokazuju kako klubovi plaćaju dvoznamenkaste milione za igrače iz RFS sistema; tipičan raspon za vodeće napadače bio je €8-20M u poslednjih 15 godina. Ti transferi često sadrže dodatke za nastupe i klauzule o procentu od naredne prodaje.

Transferi u azijske i američke lige

Transferi ruskih igrača u Kinu, J.-Koreju ili MLS obično nose niže naknade (često €0.5-5M), ali znatno više plate i povlastice; klubovi ciljaju isplativost i brzu kompenzaciju troškova kroz plate privlačne igračima. Takvi transferi služe i kao finansijsko rasterećenje domaćih klubova.

Dodatno, transferi u Aziju i MLS često su motivisani kratkoročnim finansijskim benefitima: igrač dobija veću godišnju platu (ponekad i dvostruko veću), dok klub prodavac smanjuje bruto plate i oslobađa mesto za reinvestiranje u fudbal. Ugovori su često na 2-3 godine sa visokim potpisninama i bonusema za učinak. Recognizing važnost strateškog planiranja, klubovi danas balansiraju između trenutne finansijske dobiti i dugoročnog razvoja mladih talenata.

Ključni faktori uticaja na cene

Na vrednost transfera direktno utiču kombinacija performansi, starosna dob, ugovorni uslovi i makroekonomski faktori; primjerice, prelazak Andreja Aršavina u Arsenal nakon Euro 2008 (4 gola) podigao je cenu na oko £15 miliona, dok je prelazak Jurija Žirkova u Čelsi 2009. bio blizu £18 miliona. Takođe, kurs rublje, sponzorski ugovori i političke sankcije mogu brzo smanjiti ili povećati realnu vrednost transfera u fudbalu.

Uloga igrača i njihovih performansi

Forma na velikim takmičenjima i kontinuitet u klubu utiču najviše: strijelci i krupni kreatori igre obično nose veću cenu, a povrede značajno umanjuju ponudu. Aršavinov skok vrednosti nakon Euro 2008 je klasičan primer kako nekoliko impresivnih nastupa menja tržišnu percepciju; u praksi, napadači i krilni igrači često postižu najveće transfer iznose zbog direktnog uticaja na golove i publiku.

Ekonomija fudbalskog tržišta

Prihodi od TV prava, sponzora i vlasnička struktura klubova diktiraju ponudu – Zenit pod pokroviteljstvom Gazproma imao je mogućnost da traži veće odštete, dok su ruski klubovi nakon sankcija i oscilacija rublje suočeni sa finansijskim rizikom i manjkom ponuda iz Evrope. Povećanje troškova plata u Premier ligi direktno utiče na kupovne moći i cene igrača iz Rusije.

Dodatno, agencijske provizije (često do 10% transferne sume), klauzule o otkupu i amortizacija ugovora oblikuju neto prihod prodavca; klubovi sve češće koriste rent-a-player i opcije otkupa kako bi smanjili rizik. U praksi, kombinacija ovih mehanizama može promeniti finalnu cenu za milion-eura razlike pri većim transferima u fudbalu.

Faktori koji utiču na vrednost transfera

Transfer vrednosti se formiraju kroz kombinaciju performansi, tržišnih uslova i klupskih strategija: primeri iz prakse su prelazi poput Arshavina (~15 miliona funti), Žirkova (~18 miliona funti) i Pavljučenkova (~13 miliona funti) koji su pokazali kako internacionalni nastupi i medijska pažnja dižu cenu; fudbal igra ključnu ulogu kroz statistiku i reputaciju, dok ugovorni detalji i starost često diktiraju raspon ponuda. Nakon analiza tržišta, cena često odražava i političke ili ekonomske faktore.

• Razvoj i performanse
• Tržište i potražnja
• Klupske politike
• Ugovorni uslovi
• Međunarodni status

Razvoj i performanse igrača

Brzi razvoj mladog talenta sa 15-25 golova po sezoni ili konstantnim nastupima u reprezentaciji direktno podiže vrednost transfera; skauting meri učinak po minutima, prilagodljivost na taktičke zahteve i povrat vrednosti za kupca, pa klubovi često plaćaju premiju za igrače sa dokazanim učincima u evropskim takmičenjima jer takvi podaci povećavaju cenu na tržištu fudbal.

Uticaj tržišta i potražnje

Globalni tokovi novca, TV prava i interes velikih liga kao što je Premijer liga utiču na premije za igrače iz Rusije; periodi visoke likvidnosti mogu podići cene preko 20-30% u odnosu na lokalne procene, dok sankcije ili pad prihoda klubova brzo smanjuju broj ozbiljnih ponuda za ruske igrače u inostranstvu.

Detaljnija analiza pokazuje da fluktuacija kursa rublje, ograničenja transfera i reputacija liga ciljnih klubova menjaju elasticitet cena: u boom fazama (npr. veliki TV ugovori) klubovi plaćaju za perspektivu i brend, dok u krizi prioritet postaju kratkoročna isplativost i garancije učinka, što direktno utiče na ponude za igrače iz fudbal okruženja Rusije.

Klupske politike i strategije

Neki klubovi grade model preprodaje – investiraju u omladinske škole i prodaju kada tržište traži, dok drugi preferiraju dugoročno zadržavanje zvezda; vlasnička podrška (npr. veliki sponzori) može značajno povećati budžete za kupovinu, a to neposredno podiže i očekivane cene transfera u segmentu ruskog fudbala.

U praksi, klubovi ugrađuju klauzule o otkupu, bonuse i prodajne procente kako bi umanjili rizik i maksimizirali profit: učestalost pozajmica, politika razvoja mladih i saradnja sa agentima određuju koliko brzo i po kojoj ceni igrač može otići u inostranstvo, a takve strategije često određuju da li će transfer biti profitabilan ili rizičan za matični klub.

Saveti za uspešne transfere

Primenite preciznu analitiku tržišta: prosečne vrednosti u top ligama variraju od 1 do 70 miliona evra, što pomaže u realnoj proceni ruskog igrača u kontekstu fudbala; ugovori od 3-5 godina i provizije agenata od 5-10% su uobičajene stavke, dok su otkupne klauzule i bonusi ključni za zaštitu kluba. Any pratiti rokove tabele transfera i obezbediti kompletnu medicinsku i pravnu dokumentaciju pre potpisivanja.

• Istraživanje tržišta i poređenje tarifa
• Pregovaranje o trajanju i klauzulama
• Dokumentacija i FIFA TMS usklađenost
• Medicinski pregled i istorija povreda

Istraživanje tržišta

Analizirajte stvarne transfere: npr. premijer lige često plaćaju između 10-70 miliona, dok sekundarne lige 1-8 miliona; koristite podatke o plati, dobi (optimalna starost 24-29 godina) i učinku (goli/asistencije) da precizirate cenu i rizik za svaki fudbaler.

Pregovaračke veštine

Fokusirajte se na jasne klauzule-otkup, bonuse za učinak i prodajne procente; zahtevi agenata obično su 5-10%, a pregovori moraju uključiti odštetne i poništavajuće stavke kako bi se smanjio rizik od gubitka investicije u transferima.

Detaljnije, koristite konkretne primere: ugovori sa klauzulom o otkupu od 20-30% za slučaj buduće prodaje ili klauzule koje smanjuju obaveze u slučaju teže povrede; radi se o kombinaciji pravne zaštite, pregovaračke taktike i transparentnosti u finansijama kako bi se maksimizovala vrednost za klupski budžet.

Priprema potrebno dokumentacije

Pripremite sve: pasoš, radnu dozvolu/visu, ITC (International Transfer Certificate) putem FIFA TMS, prevode i overene kopije ugovora; obavezni su kompletni medicinski izveštaji i potvrde o poreznom statusu radi brzog zatvaranja transfera.

U praksi, zakažite medicinski najmanje 48-72 sata pre kraja prozora, verifikujte ITC kroz TMS ranije i obezbedite apostile ili legalizacije za dokumente izvan EU; nedostatak samo jednog papira može poništiti sporazum ili odložiti registraciju igrača.

Vodič korak po korak za transfer

Slijedeći koraci razlažu proces transfera fudbalera: od skautinga i pripreme dokumentacije do pregovora i registracije; obično traje od nekoliko nedelja do 3 meseca, a primer kao Aršavinov prelazak 2009. pokazuje da su pregovori i dozvole ključni. Fokusirajte se na fizčku spremnost, pravnu zaštitu i finansijske uslove, jer jedan previd može koštati klub ili igrača desetine hiljada evra.

Ključni koraci transfera

Korak	Opis
1. Skauting	Analiza performansi, video (20-30 utakmica), statistika golova/asistencija.
2. Priprema igrača	Fizičke probe, pravna dokumentacija, procena tržišne vrednosti.
3. Kontaktiranje klubova	Formalne ponude preko agenta, diskrecija, poštovanje transfer prozora.
4. Pregovori	Fiksiranje transfer cene, bonusa i procenta od buduće prodaje.
5. Lekarski pregled	Detaljni medicinski skrininzi i testovi izdržljivosti.
6. Registracija	Radna dozvola, međunarodni transferni sertifikat (ITC), registracija u ligi.

Priprema igrača za transfer

Tokom pripreme igrača za transfer važno je poslati kompletnu snimku performansi (20-30 utakmica), ažuriranu medicinsku kartu i kondicioni izveštaj; treneri često traže dokaz o kontinuitetu forme, dok agenti dogovaraju plata i klauzule. Fokus treba da bude na minimizovanju rizika povrede i jasnoći ugovornih stavki kako bi pregovori počeli sa jakom pozicijom.

Kontaktiranje klubova

Obično agent ili sportski direktor inicira kontakt 4-8 nedelja pre zatvaranja transfer prozora, koristeći zvanične kanale i preporuke skauta; ključna je diskrecija i spremnost na brzu razmenu dokumentacije jer kašnjenje može izgubiti ponudu.

Detaljnije, kontakt često počinje neformalnim razgovorima, zatim se šalje LOI ili zvanična ponuda; klubovi proveravaju finansijsku sposobnost i traže garancije, a inicijalne ponude obično iznose ~70-90% očekivane sume kako bi se ostavila prostor za pregovore. Agentima se u praksi plaća provizija od oko 5-10% od transfera.

Zatvaranje ugovora

Pri zatvaranju ugovora presudni su lekarski pregled, finalizacija plata, bonusa i klauzula, te pravna verifikacija sporazuma; mnogi transferi padaju upravo na medicinskim testovima, zato je preporučljivo imati rezervne planove.

U praksi, nakon dogovora o transfer-fee, klubovi razmenjuju ugovore i zahtevaju ITC, radnu dozvolu i registraciju pre kraja prozora (npr. 31. avgust u većini liga). Važno je zaštititi se klauzulama o raskidu i jasno definisanim rokovima isplata kako bi post-transfer rizici bili minimizirani.

Prednosti i nedostaci skupih transfera

Potencijalni benefiti za klubove

Skupi transferi mogu odmah podići kvalitet igre i prepoznatljivost fudbala u klubu; primeri poput Andreja Aršavina (Arsenal, 2009, ~£15M) i Romana Pavljčenka (Tottenham, 2008, ~£13.7M) pokazali su kako jedan igrač može povećati prodaju dresova, TV gledanost i sponzorske ugovore, često donoseći dodatne milione evra godišnje kroz komercijalne prihode i mogućnost kasnije prodaje uz profit.

Rizici i neizvesnosti

Međutim, povrede, neuspešna adaptacija i pritisak očekivanja često poništavaju investiciju; fudbal je nepredvidiv, pa transferi preko €10M nose visok rizik da se kapital ne vrati kroz igru ili dalju prodaju, što može narušiti sportske ciljeve i finansijsku stabilnost kluba.

Dodatno, finansijski efekat se oseća kroz amortizaciju transfera – na primer, transfer od €15M raspoređen na pet godina znači ~€3M godišnje opterećenja; ako igrač ne doprinese, klub i dalje snosi plate, amortizaciju i moguće kazne pri FFP, dok navijači i sponzori gube poverenje, što smanjuje dugoročne prihode.

Uticaj transfera na fudbalsku industriju

Transferi ruskih igrača direktno oblikuju tržište fudbal: veće transferi povećavaju vidljivost lige i privlače sponzore, dok manji transferi osiguravaju likvidnost za razvoj omladinskog pogona. Na primer, prelazak Andrije Aršavina u Arsenal za ~£15 miliona (oko 20 miliona evra) 2009. pokazao je kako pojedinačni transfer može podići međunarodni rejting kluba i promeniti tok tržišnih cena.

Promene u dinamici timova

Uvođenje skupog ruskog igrača često menja taktiku i hijerarhiju tima: treneri prebacuju formacije da bi iskoristili specifične kvalitete, a domaći talenti bivaju marginalizovani ili pozajmljeni. Konkretno, dovođenje kreativnog veznog igrača može povećati xG tima za 10-20% u kratkom roku, dok rotacije i hemija zahtevaju vremena i prilagođavanja.

Ekonomski efekti na klubove i lige

Prodaja ruskih igrača donosi neposredne prihode koji se reinvestiraju u infrastrukturu, plate i skauting; tržišne vrednosti u top ligama variraju od 1 do 70 miliona evra, što utiče na budžete. Primer: prihodi od transfera često pokrivaju projekte stadiona ili omladinskih akademija, a značajan transfer može povećati TV i komercijalne prihode kluba.

Dublje gledano, transferi utiču na finansijsko izveštavanje kroz amortizaciju transferne sume (npr. 20M€ preko 4 godine = 5M€/god) i na poštovanje FFP pravila; dodatno, sell-on klauzule i solidarni transferi redistribuiraju novac kroz niže lige i akademije, direktno finansirajući razvoj fudbal struktura i dugoročnu stabilnost klubova.

Prednosti i mane skupih transfera

Velike finansijske injekcije u transfere često transformišu strategiju kluba: kupovine iznad 10 miliona evra mogu doneti instant poboljšanje u takmičenju i tržišnoj vidljivosti, kao što je slučaj sa Andreyom Arshavinom (≈€15M, Arsenal 2009) ili Romanom Pavlyučenkom (≈£13.7M, Tottenham 2008), ali istovremeno nameću finansijski i sportski rizik ako adaptacija ili povrede izostanu.

Prednosti	Mane / Rizici
Povećanje kvaliteta tima i takmičarske šanse	Visoka početna cena koja opterećuje budžet
Komercijalni efekat: dresovi, sponzori, mediji	Rizik od gubitka vrednosti pri lošim nastupima
Brzo popunjavanje pozicija bez dugog razvoja omladinske škole	Velika plata povećava fiksne troškove
Podizanje međunarodnog rejtinga kluba	Problemi adaptacije igrača na novu ligu i sistem
Potencijalna buduća dobit pri preprodaji	Opasnost od povrede koja umanjuje investiciju
Privlačenje drugih top igrača zbog reputacije	Ograničavanje prostora za razvoj mladih talenata
Strateški benefit za veće takmičarske ciljeve (Evropa)	Pritisak navijača i medija na menadžment i igrača
Primeri uspeha koji opravdavaju troškove	Finansijski efekti pod FFP regulativom i amortizacija transfera

Prednosti za klubove

Klubovi dobijaju neposredan impuls u fudbal taktički i marketinški: kvalitetan potpis može povećati šanse za plasman u Ligu šampiona, rast prihoda od sponzorstava i prodaje dresova, dok transferi poput Arshavina služe kao primer kako jedan igrač može podići međunarodni profil i doneti konkretne komercijalne koristi.

Rizici i izazovi

Velike transfere prate finansijski tereti i sportska neizvesnost: plate, otplate, i amortizacija znače da neuspeh igrača lako preraste u dugoročni problem, naročito ako dođe do povreda ili neuspešne adaptacije u novom fudbal okruženju.

Dodatno, klubu je potrebna precizna analiza povratka ulaganja – ugovorne klauzule, bonusi po učinku i eventualne otkupne opcije utiču na računicu; takođe, FFP pravila i limitirani transfer budžeti zahtevaju da svaki veliki transfer bude planiran kao deo šire sportske i finansijske strategije, a ne samo impulsna kupovina.

Istaknuti primeri transfera

Najskuplji transfer u istoriji

Najveći pojedinačni transfer ruskog fudbalera u inostranstvo često se navodi kao prelazak Juri Žirkova iz CSKA u Chelsea 2009. Procene se kreću oko £18 miliona (~€21M), što je postavilo standard vrednosti za ruske igrače i pokrenulo pojačano interesovanje evropskih klubova za talente iz Rusije.

Uticaj na ligu i igrače

Prodaja zvučnih imena poput Žirkova, Aršavina i Pavliučenkova donela je ruskom fudbalu znatan novčani priliv i veću vidljivost na evropskom tržištu, ali je isto tako ubrzala odliv talenata iz domaće lige, smanjujući kvalitet i međunarodni rejting nekih klubova.

Dublja analiza pokazuje da su transferi poput Aršavina u Arsenal (oko €15M) i Pavliučenkova u Tottenham (oko £13.7M) služili kao primeri da ruski fudbal proizvodi igrače sposobne za najviši nivo; istovremeno, domaći klubovi su reinvestirali deo prihoda u infrastrukturu i omladinske pogone. Međutim, od 2014. godine, a naročito posle 2022., broj velikih odlazaka opao je zbog političkih i ekonomskih faktora, što je promenilo dinamiku transfer tržišta i ograničilo mogućnosti mladih ruskih fudbalera da brzo pređu u najjače lige.

Zaključak

Najskuplji transferi ruskih fudbalera u inostranstvo pokazuju koliko tržište vrednuje kombinaciju talenta i tržišne izložенosti; oni su katalizator za razvoj domaćeg fudbala, podstičući investicije u omladinske akademije, profesionalizaciju skautinga i infrastrukture, ali i ukazuju na potrebu za strateškim upravljanjem finansijama kako bi benefiti ostali održivi. Fudbal ostaje primarni fokus.

FAQ

Q: Koji su najskuplji transferi ruskih fudbalera u inostranstvo?

A: Najskuplji transferi ruskih fudbalera obično uključuju igrače koji su briljirali u Premijer ligi Rusije i na reprezentativnom nivou. Među najpoznatijim i procijenjenim najskupljim transferima su: Yuri Žirkov (CSKA Moskva → Chelsea, 2009, oko €18M), Andrei Aršavin (Zenit → Arsenal, 2009, oko £15M / ~€17-18M), Roman Pavljučenkо (Spartak Moskva → Tottenham, 2008, oko £13-14M / ~€15M), Aleksei Mirančuk (Lokomotiv Moskva → Atalanta, 2020, oko €12-15M) i Aleksandr Keržakov (Zenit → Sevilla, 2008, procjena oko €6-8M). Ovi iznosi su približne procene i variraju zbog valuta, bonusa i klauzula pri plaćanju.

Q: Koji faktori najviše utiču na visinu transfernih suma ruskih fudbalera?

A: Na visinu transfernih suma utiču: forma i statistika igrača u domaćoj ligi i na međunarodnim utakmicama; nastupi i uspeh u reprezentaciji (fudbal reprezentacija značajno podiže vrednost); starost i potencijal za razvoj; pozicija (napadači i kreatori obično vrede više u fudbalu); dužina preostalog ugovora i klauzule o otkupu; tržišna potražnja i finansijska moć kupca; ranije međunarodno iskustvo i sposobnost adaptacije; kao i ekonomski faktori poput valutnih kretanja i ograničenja FFP pravila u fudbalu.

Q: Kakav je uticaj velikih transfera na ruski fudbal i klupski razvoj?

A: Veliki transferi donose višestruke efekte: finansijski injekciju za prodajuće klubove koja omogućava ulaganja u omladinske škole, infrastrukturne projekte i nova pojačanja; povećanje reputacije kluba i ruske lige na međunarodnom tržištu fudbala, što može privući skauting i komercijalne partnere; motivaciju mladim igračima i dokaz da fudbal u Rusiji može biti odskočna daska ka najvećim evropskim takmičenjima. Istovremeno postoje rizici: odlazak ključnih talenata može oslabiti domaću konkurenciju i privlačenje publike, igrači se ponekad ne prilagode novoj sredini, i kratkoročno sportski rezultati mogu patiti. Dugoročno, uspešni transferi koji budu pametno reinvestirani mogu podići nivo ruskog fudbala i preneti znanje u razvoj mladih.